Šta su te „meke“ veštine?

Share

Da ovog trenutka zaustavite i pitate slučajne prolaznike na ulici da li znaju šta su „soft skills“, verujem da bi se zamislili i verovatno promrmljali odgovor sebi u bradu ili rekli da ne znaju baš tačno.

Da navedete listu nekih najčešće pominjanih „mekih“ veština, svi bi verovatno rekli: „Aaaa, na to ste mislili, pa zašto ne kažete?“

Znate one pojmove koji su svima nama dobro poznati, a teško nam je da ih definišemo? Tu bismo mogli svrstati meke veštine ili soft skills, kako se ovih dana popularno nazivaju u Srbiji gde polako počinje da se priča o pojmovima koji se odavno u svetu koriste.

Postoje različite definicije ovog pojma, međutim svima je zajedničko da se ove veštine smatraju veoma važnim za uspeh, kako u poslu, tako i u ostalim oblastima života. Jedna studija Karnegi instituta i Harvarda iz 1918. godine je čak došla do podatka da su za uspeh u poslu 15% zaslužne „hard skills“ (tvrde, tehničke veštine, specifične za posao koji obavljamo), a čak 85% soft skills.

Ovaj podatak je šokantan: Ako su meke veštine 6 puta značajnije za uspeh u poslu, zbog čega se tako malo zna o njima?

Moje mišljenje je da često potcenjujemo ono što je možda i najvažnije, a to su međuljudski odnosi, kao i naše lične osobine. Mi smo ljudi, ne mašine.

I onda jednog dana uhvatimo sebe kako godinama učimo, od vrtića do fakulteta, bezbroj isčitanih stranica, bezbroj ispisanih stranica, mnogo teorija, mnogo reprodukovanja naučenog, postajemo svaštara puna informacija i kada se suočimo sa realnošću poslovnog sveta shvatimo da nas sve te knjige nisu baš najbolje pripremile.

Želim da me shvatite na pravi način:

  1. Tvrde veštine su neophodne! Stručno znanje i kompetencije u oblasti kojom se bavimo su na prvom mestu i zbog toga ih smatram preduslovima za uspeh u svemu što radimo. Da bismo bili uspešni u poslu koji obavljamo, važno je da što više znamo o toj oblasti. Možemo mi biti odlični u interpersonalnim odnosima, imati razvijene raznorazne veštine, ipak, ponekad je to potpuno marginalno. Da li biste pre otišli kod lekara koji je poznat kao prijatna osoba, ali nema baš znanja, ili kod stručnjaka koji je ekspert, a težak je za saradnju?
  2. Razlika koja pravi razliku su meke veštine. Zamislite da pred sobom imate dve osobe potpuno istog stepena kvalifikacija i iskustva, a jedna vam se iz nekog razloga više sviđa, čini vam se da je prijatnija za saradnju. Najčešće je to zbog ličnih veština, EI – emocionalne inteligencije, veština slušanja, empatije… Setite se da se prvi utisak formira za 5-7 sekundi i da se veoma teško menja, a možemo li zaista našu stručnost pokazati za to vreme? Ono što prvo pokazujemo je naša ličnost.

  1. Meke veštine se retko pominju u formalnom obrazovanju. Kada bih vas pitala koliko vremena ste u životu proveli učeći ono čime se trenutno bavite, sigurno biste mogli da date procenu npr. u godinama. Rekli biste možda, celu srednju školu, fakultet, išao/la sam na dodatne kurseve i obuke… A kada bih vas pitala koliko ste vremena učili da slušate, budete empatični, asertivni, da pregovarate, da utičete na druge, da komunicirate uspešno, dajete i prihvatate feedback, upravljate konfliktima, radite u timu, da se prilagođavate promenama itd…Malo vas bi verovatno reklo da je zaista imalo neko strukturirano obrazovanje iz te oblasti. Život nas je naučio, ili nije, možda bismo zaključili. To je na neki način prepuštanje sudbini.
  2. Veštine se uče i razvijaju celog života. Često mislimo da su te veštine urođene i kažemo: Ja nisam takav/a! Ja to ne mogu! Ja to ne umem! Zar ne vidimo koliko sebe ograničavamo?
  3. Teško ih je objektivno meriti i one se menjaju u zavisnosti od situacije.Lako je proveriti da li znate da napravite tabelu u Excel-u, ili da napišete finansijski izveštaj… Kako ćemo izmeriti nečije samopouzdanje i veštinu uticaja? Možda ćemo ih teže kvantifikovati, ali će naš život biti lepši kada ih razvijemo i to ćemo primetiti.
  4. Vežba, vežba i vežba. Neophodno ih je razvijati. Da bismo ojačali mišiće, mi vežbamo, da bismo postali bolji i to moramo vežbati.

Setimo se da meke veštine imaju više veze sa tim ko smo, nego šta znamo.
Zbog toga postavite sebi pitanje: Kakva osoba ja želim da budem? I vežbajte dok ne budete postali osoba sa kojom ćete se radovati da živite svaki dan. Jer ćete to svakako morati.

Share

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Ostavite odgovor

Maja Stančetić

HR generalista @Schneider Electric DMS NS
mm

Maja Stančetić je sertifikovani trener iz oblasti soft skill-ova i sertifikovani NLP master. Po formalnom obrazovanju je master ekonomije, a trenutno je student master studija na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu, na modulu Menadžment ljudskih resursa. U SE DMS NS je na poziciji HR generalista sa fokusom na treninge i razvoj.

Prijavi se da prvi dobijaš nove blogove i vesti.

Kategorije