Možda se čini kao kliše, ali kad Vikipedija ima savršenu definiciju debagovanja, stvarno nema smisla izmišljati toplu vodu – Debagovanje je proces pronalaženja i rešavanja bagova ili nedostataka koji sprečavaju ispravno izvršavanje računarskog softvera ili sistema.
Sam pojam debagovanje je nastao 1940-ih kada se moljac zaglavio u releju Mark II kompjutera na Harvardu dok je admiral Grejs Hoper radila na njemu.
Prvi kompjuterski bag je stvarno bio buba (eng. bug).
Kada radite na velikim projektima sa javnom upravom i državnim institucijama, na jedno sigurno možete da računate: ono što je definisano na početku projekta podleže malim mogućnostima promene. Pod time se podrazumeva budžet koji je na raspolaganju, vreme u kome je neophodno završiti projekat i broj definisanih funkcionalnosti. Da biste sa predviđenim parametrima mogli uspešno da završite projekat, potrebno je da razvijete dobar plan od samog početka.
Kada je .NET Framework objavljen pre 16. godina, služio je kao jedinstvena platforma za razvoj Windows desktop i Web aplikacija. Ubrzo zatim, objavljen je .NET Compact Framework, koji je predstavljao podskup .NET Framework-a i koji je vise odgovarao manjim uredjajima i mobilnim telefonima koji su na sebi imali Windows Mobile operativni sistem. Ideja je bila da se iz .NET Framework-a izdvoji posebna vertikala koja je u sebi uključivala: runtime, framework i aplikacioni model(App Model). Nakon toga, Microsoft je par puta ponovio istu formulu, napravio je jos par podskupova: Silverlight, Windows Phone i Windows Store. To je dovelo do fragmentacije, jer .NET platforma vise nije jedan entitet, vec set platformi koje su u vlasnistvu različitih timova i koje se posebno održavaju.
Zašto bi trebalo da pišemo testove?
Mnogi mladi i manje iskusni programeri misle da je pisanje testova gubljenje vremena i da predstavlja nepotreban posao. Ali svako ko ima iskustva sa velikim/dugoročnim projektima sigurno nema isto mišljenje. Prvo, sa testom se možete osigurati da vaš kod radi kako je i očekivano sa zadatim ulaznim informacijama, kao drugo, svaka sledeća promena u kodu će biti lakša i bezbednija. Testovi upozoravaju programera da li je došlo do sloma funkcionalnosti.
Nedavno se u TNation-u pojavio projekat za razvoj softvera za veliki svetski lanac prodavnica nameštaja. Imali smo mogućnost da sami izaberemo tehnologije i arhitekturu koji će biti korišćeni na back end-u. Nakon detaljnog čitanja dokumentacije, iskustava drugih programera i tutorijala na internetu, na kraju smo se odlučili da softver razvijemo u mikroservisnoj arhitekturi na .NET Core 2.0 platformi. Aplikacija je hostovana na Amazonovim web servisima uz korišćenje Docker kontejnera. Tim koji je radio na back end-u je bio oduševljen izborom arhitekturalnog rešenja i savremenih tehnologija, pa smo odlučili da u ovom blogu opišemo i objasnimo prednosti koje savremene tehnologije donose u odnosu na tradicionalna rešenja.
Utility klasa (iliti helper klasa), “struktura” koja ima samo statičke metode, koja je kao dizajn veoma popularna u Java svetu (i C#, Ruby, Python svetovima) jer jednostavno omogućava uobičajene funkcionalnosti koje se koriste svuda.
Svi smo svedoci rasta popularnosti arhitekture bazirane na Mikroservisima. Dropwizard ovde zauzima veoma važno mesto. To je frejmvork za razvoj RESTful web servisa, ili bolje rečeno, set alata i frejmvorka za razvoj RESTful web servisa.
Ekspanzija distribuiranog računarstva doživljava svoj boom i sa sobom nosi nove izazove. Stari dobri HTTP protokol, jedan od najpoznatijih i najkorišćenijih, više nije dovoljan i ne može pokriti potrebe aplikacija, koje izvršavaju sve složenije akcije. Ono što nam je sad potrebno jesu rešenja koja su brža, pouzdanija, lakša za održavanje i skaliranje-a jedno od njih je upravo RabbitMQ, baziran na AMQ protokolu.
Svi smo svedoci rasta popularnosti arhitekture bazirane na Mikroservisima. Dropwizard ovde zauzima veoma važno mesto. To je frejmvork za razvoj RESTful web servisa, ili bolje rečeno, set alata I frejmvorka za razvoj RESTful web servisa.
MongoDB spada u red NoSQL baza podataka. NoSQL je tip baza podataka koji za razliku od mnogih relacionih baza ne pruža klasičan SQL interfejs za upravljanje podacima i skladišti iste na drugačiji način. Postoje tri vrste NoSQL baza, dokumentno orjentisane (document oriented), ključ-vrednost par vrsta (key-value pair) i tzv. Column-oriented.
