Kategorija: ŽENE U IT-JU

Baš u najvažnijim trenucima mog odrastanja i odabira čime ću se baviti (srednja škola, fakultet), informacije koje su dolazile do mene su bile ograničene, ili bar ograničenije nego današnjoj deci i srednjoškolcima. Moje okruženje nije bilo iz sveta tehnologija, i veoma je malo znalo za neke novije profesije, a naročito u IT-ju. Kako sam to zanemarila i izvukla najbolje iz ekonomije i organizacije koje su bile moj put veći deo odrastanja?

Danas je velika privilegija biti srećan, voleti svoju profesiju, svoj posao i sve to upakovati u lep život. Da li ste i vi pogrešili kao mali? Birali sportove koji nisu za vas, omanuli u izboru škole, pogrešne ideje realizovali kao prave i malo skretali i lutali. Evo kako to izgleda kada neko posle prve etape školovanja za farmaceuta, uzme preokret u svoje ruke i putem matematike stigne do programera.

Svoj prvi kompjuter sam dobila u 6. razredu osnovne škole.  Od tog trenutka vikende I raspuste sam provodila igrajući igrice po ceo dan. Već sa 12 godina sam maštala kako ću jednog dana praviti baš ovakve igrice. Moje naredno obrazovanje išlo je u tom smeru, upisala sam gimnaziju I nakon toga FON, smer Informacioni Sistemi i Tehnologije. Ovo čini moju pricu nekako “običnom”.  Ali sled događaja koji je doveo do toga da ja dobijem svoj prvi kompjuter je itekako neobičan.

Časovi matematike, fizike i programiranja su mi od srednje škole bili omiljeni pa je odabir Fakulteta informacijskih tehnologija u Mostaru bio dobra prilika da nastavim da slijedim svoja interesovanja. Znala sam da je programiranje moj poziv, ali nisam ni slutila da ću za nekoliko godina biti u San Francisku u posjeti klijentu, razvijati aplikaciju za pametne naočale, pisati ovaj tekst i dijeliti svoja iskustva.

Davno je bilo kad sam slušala svog tatu kako nekom kolegi govori u slušalicu “E onda kad insertuješ, onda džojnuješ te dve tabele, a za ovo drugo onda napišeš triger…”. Tada nisam znala ovo što sada znam – da ću izabrati istu profesiju i da put do izbora neće biti pravolinijski. IT mi je uvek bio privlačan, ali bilo je i drugih zanimanja koja su me interesovale. Iako me je okolina na razne načine odvlačila od toga, na kraju je izbor ipak pao na programiranje.

Pre upisa na fakultet, na pitanje da li želim da se bavim IT-jem moj odgovor je bio kratak- NE. Ne želim da dane provedem sedeći za kompjuterom, kucajući “neki dosadni kodˇ. Za mene je ipak nešto dinamičnije, kreativnije, tada nisam znala šta, ali verovala sam da postoji. Upisala sam smer za menadžment i organizaciju ubeđena da ću tu pronaći nešto što me stvarno zanima.

Reci nam nešto o projektu na kojem trenutno radiš.

Radim kao Web developer u firmi TeTetrader. TeleTrader se bavi distribucijom podataka sa svetskih berzi, a moj posao je programiranje aplikacija za prikaz i analizu tih podataka.

Ja sam Jovana Romčević Šukalo, arhitekta, designer, developer i još po nešto.

Volim da se smijem a najljepše se smijem uz svoju porodicu, ćerku Maju, sina Marka i supruga Bojana.

Vozim bicikl, radim jogu, volim baštovanstvo, fotografiju. Moja velika ljubav je pozorište i scenografija.

Ja učim svaki dan!

Svako veče shvatim da je dan prekratak da bi se postiglo isplanirano.

Jasmina Ilić– Software engineer/IT Consultant @PRODYNA

Uvek sam volela da nešto logički rešavam, pride sam kreativac tako da verujem da me je to kroz školovanje dovelo do IT sveta gde sam posle pronašla mesto za sebe. Ja sam neko koga inspirišu novi izazovi. Postići ili napraviti nesto na određen način, pod određenim uslovima. Uvek je lepo videti kako nešto što praviš i za sta si uložio vreme i trud – radi. Kada naiđem na prepreke, ja ih obično prevazilazim uz pomoć dobre volje, komunikacije  i upornosti. I naravno uz osmeh.